Šta posle žetve

Utorak, 18.06.2019.

Približava se žetva strnih žita i opet se kao i svake prethodne godine postavlja pitanje šta sa tom parcelom do sledećeg proleća kada se seje kukuruz koji je najčešće sledeći usev. Nešto najgore je ostaviti tu parcelu nedirnutu do čak osnovne obrade koja je kod nas obično pred zimu, ili čak  što je još i zakonom zabranjeno paliti žetvene ostatke.

 

Izvor: pixabay

Najbolje je je istovremeno sa žetvom usitniti žetvene ostatke,  pravilno ih rasporediti po površini parcele i te iste žetvene ostatke uneti u zemljište u toku istog dana. Tako se sprečava opadanje plodnosti zemljišta , a istovremeno čuvamo i preostalu vlagu od prethodnog useva u zemljištu od isušivanja. Jedna od mogućnosti  je i postrna setva.

 

Ona se pored toga što se uglavnom vezuje za setvu posle strnih žita može obaviti i posle drugih ranih kultura kao što je stočni grašak. Naši ratari ispod Save i Dunava , a posebno stočari imaju taj problem da im je mali procenat parcela tolike površine da je ekonomski opravdano ih navodnjavati. Takođe parcele su raštrkane, na sve četiri strane sela.

 

Što ja u ovom tekstu pominjem ratare i stočare , a ne povrtare. Povrtarstva nema bez navodnjavanja  i dokaz tome je da su povrtari pored vodenih tokova najzastupljeniji. Nema velikih i uspešnih povrtara bez sigurnih izvora ili vodotokova. Pričamo o povrtarstvu tokom sušnih , vrelih leta koja su kod nas najčešća.

Da se vratimo na ratare i stočare. Oni su u situaciji da kada se kaže postrna setva to je za njih setva kukuruza kratke vegetacije koje će oni prevesti u  merkantilno zrno  ili što je češće silažu. To je njima i najpotrebnije.

 

Imamo hibride kukuruza kratke vegetacije. Na danima polja raznih semenskih kuća srećemo se sa hibridima kukuruza FAO grupe zrenja 200 i 300 , pa čak i sa FAO grupom 100. To je samo dokaz da interes postoji , da nauka prati interesovanje i potrebe modernih poljoprivrednih gazdinstava. Gore navedene grupe zrenja kukuruza mogu doneti rod kao zrno ili silažu.

Sa tako dobijenim poljoprivrednim ratarskim proizvodom sigurno bi se pojeftinila proizvodnja u govedarstvu i povećala ekonomska efikasnost tih novih i modernih poljoprivrednih ratrskih i stočarskih  gazdinstava.

 

Sve je ovo lepo, izračuna se preračuna se i zarada na papiru postoji. Ali u realnom živoru nama je jul mesec u kome u pojedinim godinama padne nedovoljno kiše. 2015 godine je u Koraćici palo 8,6 mm padavina u celom julu. To je vrlo bitan ograničavajući faktor i o tome treba voditi računa. A da napišem i to da je setva najčešće krajem juna ili još češće početkom jula.

Izbor parcele je sveden na rani predusev kao što je ozimi grašak, grahorica, a kod nas je to najčešće ječam ili pšenica.

 

Izbor hibrida je ograničen na FAO grupu zrenja 100-300 i za silažu 300-400. Istovremeno sa setvom usitniti ,pravilno rasporediti i zaorati žetvene ostatke do dubine od 20 cm. Odmah posle toga uraditi  setvu  kako bi se sačuvala i iskoristila sačuvana vlaga i sa ne većom gustinom od prolećne setve.

Mere nege  su iste kao i kod prolećne setve i treba ih sprovoditi kako je preporučeno, a zaštitu od štetočina, bolesti i korova po savetu stručnih lica za zaštitu bilja.

 

Kada postoje sistemi za navodnjavanje u postrnoj setvi to povećava sigurnost proizvodnje i tada je treba raditi obavezno. Ovako u uslovima u kojoj rade većina naših ratara i stočara treba dosta dobro  da promisle i da prate dugoročne prognoze ozbiljnih ustanova  u kojima ima prognoze rasporeda padavina pa na osnovu njih da donesu odluku.

Izvor: domacinskakuca.rs