Ovogodišnji rod voća manji za 10 do 15 odsto

Sreda, 22.05.2019.

Za manje od pola sata koliko je preksinoć padala, jaka kiša praćena gradom uništila je jedan deo zasada voća, pre svih malina i kupina u zapadnom delu Srbije, naročito na teritorijama Užica i Ivanjice.

Izvor: pixabay

Grad, olujni vetar i kiša uticali su i na rod trešanja, kajsija, jabuka, jagoda, što se već oseća po cenama ovog voća u marketima i na pijacama.


– Jagodi nije odgovarala kiša, ostalo je dosta truleži, nije odgovarala ni ranim sortama trešanja koje su već počele da pucaju, maline su loše još od snega. Uostalom kod svih će morati da se intenzivira zaštita – kaže za Danas profesor Poljoprivrednog fakulteta Zoran Keserović.

Prinos ovogodišnjeg roda voća će zato, smatra on, biti umanjen u odnosu na prošlu godinu za nekih 10 do 15 odsto. Međutim, poslednja kiša nije jedini krivac tome.

– Trešnje su na primer u ravnici zbog izmrzavanja pretrpele štetu i do 80 ili 90 odsto, loše je prošla i ajdara koje je u ravničarskim delovima izmrzlo i do 80 odsto. Mislim da će se prinos kretati negde između 1,3 i 1,35 miliona tona – napominje Keserović.

Koliko loše vremenske prilike utiču na voće već se, kako kaže profesor voćarstva, vidi po cenama jagoda, trešnji, kajsija. I ajdara je poskupela, kako kaže, za nekih 40 do 45 evrocenti. Keserović napominje da će ovo biti dobra godina za one proizvođače kojima je voće rodilo.

Među nekoliko mesta u ivanjičkoj opštini koje su pogođene poslednjim padavinama je i selo Lisa u kom je Stojan Ocokoljić zasadio 80 ari malina. Nepogoda od nedelje uveče samo je dodatno načinila štetu voću koju je, kako kaže za Danas, samo malo pre toga napravio sneg.

– Lisa se kao i većina ivanjičkih sela nalazi na nadmorskoj visini od 600 do 800 metara, a sneg je nedavno napravio štetu na malinama od 30 do 50 odsto. Grad koji je bio veličine lešnika samo je dodatno uništio prinos – kaže Ocokoljić.

Štetu su najviše pretrpele maline i kupine, jer su one zbog jako niskih temperatura u lošem stanju bile i pre poslednje kiše.

– Zbog niske otkupne cene prošle godine proizvođači ove godine zbog nedostatka novca nisu mnogo uložili u zaštitu roda, a tek od pet do osam odsto njih je osiguralo zasade. Verujem da će zbog ovog vremena prinos u proseku biti ne veći od 10 do 12 tona po hektaru. Inače je prosečan prinos, na primer, sorte vilamet, nekih 15 tona – kaže ovaj voćar.

On je zbog niske cene i nedostatka radne snage prošle godine odlučio da 1,2 hektara od ukupno dva koliko je imao uništi i da na svega 80 ari zasadi malinu.

– Teško je zaraditi, a i radnika je sve manje. Prošle godine radnik je dnevno zarađivao 2.500 dinara, a dodatno vas zbog smeštaja i hrane košta 15 evra. Ispada da zaradu podelimo sa radnicima – napominje naš sagovornik.

Ocokoljić kaže da su zlatne godine kada se od malina dobro živelo prošle.

– Zbog niske otkupne cene, malina više nije izvor prihoda kao nekada. Od prihoda sa 10 ari malina 1981. mogli ste da kupite nov traktor, sada od prihoda sa jednog hektara ne može da se kupi ni polovan – napominje Stojan Ocokoljić, koji osim malina uzgaja i jabuke i šljive, koje, kaže, nisu toliko pogođene kišom i gradom te on veruje da će šteta na ovom voću biti zanemarljiva.
 
Izvor: poljomagazin.rs