Може ли се живети од производње боровница

Utorak, 23.04.2019.

У Србији је све већа заинтересованост за производњом боровница.


Izvor: Pixabay

Сигуран пласман и откуп, количине које су у нашој земљи скромне али потребне европском тржишту, прилика за извоз и на Евроазијско тржиште, добра цена и огроман потенцијал производње наводи све више воћара да се определе управо за боровницу.
Двдесетрогодишња браћа Максимовић се већ 4 године баве производњом боровница код Тополе. Од самог почетка производње нису имали проблема када је откуп боровнице у питању јер већ годинама сарађују са једном холандском фирмом која је водећа фирма за откуп боровница у целој Европи.

"Одлучили смо заједно са нашим партнерима из Холандије да започнемо једну фирму у Србији, односно исту ту холандску која ће бити следеће године када се заврши пак центар и хладњача, односно дистрибутивни центар за Балкан тако да ове године ће откуп функционисати тако што ће имати два откупна места, једно у шумадијском округу и биће још једно откупно место у Шапцу. Пошто имамо велике количине у шумадијском округу ми се надамо око 100 тона боровнице а у Шапцу ћемо имати мало више, близу 150 тона тако да је циљ за ову годину око 250 тона", рекао је за РТВ Марко Максимовић, произвођач боровница.
Поред већ постојећа два хектара и 5 и по хиљада садница браћа Максимовић шире производњу боровница на још три хектара која ће обухватати 15 000 саксија у селу Рајковац.

"Почели смо са једним хектаром и 20 ари , следеће године смо се раширили на једно шездесетак ари а сада се ширимо за још три хектара. Овде ће бити посађен ђук, ове године 15. 000 а следеће године планирамо још један хектар да проширимо са мало каснијом сортом која се зове аурора. Прошле године је била задовољавајућа цена, од 5, 80 за прву плус класу и 5, 60 евра за прву класу. Дефинитивно има тржишта за боровницу и код нас, ми смо много мали као произвођачи у свету. Ми можда за сада имамо 1 500 хектара", додаје Лука Максимовић.

"Ове године немамо брига никаквих али ни следеће их неће бити, ни оне тамо и у наредних 15 година ја се надам да ће бити добра цена те боровнице код нас", нада се Марко.

Приноси у просеку износе 2 килограма боровница по једној саксији или банку. Иако је претходних година било сорта попут хјурона и драпера сада се у Србији највише гаји ђук.

"Код нас се најчешће гаје сорте ђук. Она се најбоље показала код нас и за време зрења али и за квалитет стиже у одређено време када на тржишту у Европи нема боровнице. Различите су врсте гајења код нас, неки гаје у банку, неки у саксијама у зависности од квалитета земљишта и у зависности на то како се ко определи. Углавном од 60 % до 70 % тренутно садње се сади у хидропонији односно саксијама, негде се ставља саксија у банак негде саксија чисто на површину са наводњавањем а негде у земљиште", објашњава Лука.

Највећи потрошачи боровница у Европи су земље попут Енглеске, Немачке и Данске а све више се отвара могућност извоза и на Евроазијско тржиште па је за ове младе произвођаче боровница како сами кажу воће миленијума.

Извор: РТВ